Ovaj članak razmatra uzroke, simptome i metode lečenja dentalnog apscesa. Objašnjava da je apsces nakupljanje gnoja uzrokovano bakterijskom infekcijom i naglašava potrebu za brzom stomatološkom intervencijom kako bi se izbegle ozbiljnije zdravstvene komplikacije. Takođe nudi savete o kućnim lekovima za ublažavanje simptoma pre odlaska stomatologu.
Vreme čitanja: 1 minut.
U slučaju infekcije u korenu zuba ili u usnoj šupljini (usled različitih uzroka), može se formirati takozvani apsces. To je nakupina gnoja koja nastaje razgradnjom tkiva usled hronične upale. Apsces je vidljiv kao crvenkasto i bolno uzvišenje ispunjeno gnojem – gustom, žućkastom tečnošću koja se stvara na mestima bakterijske infekcije. Pojava gnoja ukazuje na lokalnu borbu imunog sistema protiv upale u tkivima.
Ako gnoj ne pronađe put za oticanje, otok oko upaljenog tkiva se povećava, što posledično uzrokuje jak bol. Tako nastaje apsces – zatvorena kolekcija gnoja. U naprednijoj fazi može doći do spontanog pražnjenja, što znači da se sadržaj apscesa samostalno isprazni ka spoljašnjosti.
Apscesi se mogu nalaziti i u kosti i u mekim tkivima (npr. desni, sluzokoža obraza), a simptomi koji ih prate u velikoj meri zavise od njihove lokacije. Pojava apscesa je obično veoma brza – ponekad se formiraju u roku od dan ili dva od početka infekcije.
Među najčešćim apscesima u usnoj šupljini razlikujemo:
Apsces desni (preciznije nazvan parodontalni apsces): Obično je uzrokovan infekcijom prostora između zuba i desni. Infekcija može nastati kada se velika količina zubnog plaka (koji se uglavnom sastoji od bakterija) nakupi između desni i zuba i ne ukloni temeljno tokom pranja. Kod osoba sa uznapredovalom parodontopatijom, bakterije se nakupljaju u parodontalnom džepu. To postepeno može dovesti do uništenja spoja između desni i zuba, kao i samog tkiva desni.
Apsces zuba (poznat i kao periapikalni apsces): Formira se oko vrha korena zuba. Nastaje kada je sadržaj komore pulpe i korenskih kanala (zubna pulpa ili „živac“) zahvaćen uznapredovalim upalnim procesom, što posledično vodi do izumiranja pulpe (nekroze). Ovaj apsces se pojavljuje na samom vrhu korena i širi se na okolnu kost vilice (gornju ili donju vilicu).
Većina apscesa uzrokuje bol, zbog čega pacijenti obično ne odlažu traženje pomoći. Međutim, važno je znati da je apsces obično simptom već uznapredovalog stanja upale desni ili zuba.
Ponekad infekcija može izazvati samo blag bol ili čak biti potpuno bezbolna. Ako se ne leči, infekcija može opstati mesecima ili čak godinama. Bez započinjanja lečenja samog uzroka, infekcija neće proći sama od sebe, stoga ne smete ignorisati simptome.
Nelečena infekcija može trajno oštetiti kost ili desni oko zuba, ali i ugroziti susedne zube. Ponekad se apsces može povezati sa usnom šupljinom stvarajući svojevrsni „tunel“ koji služi kao izlaz za gnoj ka spoljašnjosti. Tada nastaje takozvana fistula, čiji otvor može biti opipljiv ili vidljiv u ustima.
Simptome fistule je teško prevideti. Ona izgleda kao mali plih iz kojeg curi gnoj ili sukrvica (krvavo-gnojni iscedak). Prati je bol različitog intenziteta, a područje oko fistule je najčešće osetljivo na dodir, kao i na tople i hladne nadražaje. Kada se gnoj isprazni kroz fistulu, u ustima se oseća gorak ukus, a često se javlja i neprijatan zadah.
Nakupljanje iscedka u apscesu i stalni rast pritiska uzrokuju veoma bolne simptome. Pražnjenje apscesa kroz fistulu dovodi do pada pritiska, što pacijentu donosi trenutno olakšanje. Međutim, ovo olakšanje je samo kratkotrajno. Bez detaljne dijagnoze i lečenja samog uzroka upale, infekcija ostaje aktivna. Posle kratkog vremena, gnoj će se ponovo nakupiti unutar apscesa, a upalni proces može zahvatiti okolna tkiva, šireći svoj obim i menjajući lokaciju.
Lečenje apscesa zavisi od njegove lokacije i uzroka nastanka. Najčešće metode lečenja su:
Incizija (zarezivanje) apscesa: Kako bi se omogućila drenaža gnoja, lečenje uzročnog zuba: Na primer, putem lečenja kanala korena (endodoncija), vađenje (ekstrakcija) zuba: Ako se zub ne može spasiti, antibiotici: U retkim slučajevima može biti indikovana i antibiotska terapija.
Ciste su patološke šupljine najčešće ispunjene tečnošću (ređe polutečnim sadržajem ili gasovima) koje se mogu formirati oko zubnih tkiva. Važno je napomenuti da nastanak ciste ne mora biti direktno povezan sa apscesom ili nakupljanjem gnoja.
Periapikalna cista: Njen nastanak je usko povezan sa opštim stanjem zuba (obično kao posledica hronične upale na vrhu korena).
Inflamatorna parodontalna cista: Razvija se u predelu vrata zuba i povezana je sa upalnim procesom u parodontalnom džepu ili sa procesom nicanja zuba (najčešće kod donjih umnjaka, tzv. „osmica“).
Zavisno od vrste ciste i uzroka njenog nastanka, neophodno je odgovarajuće lečenje – po mogućstvu u što ranijoj fazi. Ako se zub može spasiti, primenjuje se lečenje kanala korena. Ukoliko to nije moguće, vrši se ekstrakcija zuba uz istovremeno uklanjanje ciste (tzv. enukleacija).
U retkim slučajevima, infekcija koja uzrokuje apsces može se proširiti i dovesti do ozbiljnih opštih zdravstvenih problema. U takvim situacijama neophodna je hitna hospitalizacija.
© 2026 CP GABA GmbH. Sva prava zadržana.
