Ovaj članak objašnjava šta je sindrom temporomandibularnog (viličnog) zgloba, kao i njegove uzroke i simptome. Predstavljamo tri neinvazivne metode masaže — gnječenje, trljanje i istezanje — koje mogu pomoći u ublažavanju bolova povezanih sa ovim stanjem. Članak takođe naglašava važnost svakodnevne oralne higijene i konsultacije sa stomatologom ili lekarom ako se nelagodnost nastavi.
Vreme čitanja: 2,5 minuta.
Uzrok sindroma temporomandibularnog zgloba, poznatog i kao Kostenov sindrom, obično je bolna upala mišića koji okružuju vilicu. Kod nekih ljudi problem se javlja povremeno i može biti povezan sa stvarima poput prekomernog žvakanja žvakaće gume. Za druge, Kostenov sindrom postaje hronično stanje praćeno upornim bolom i nelagodnošću.
Faktore koji izazivaju ovu hroničnu upalu ponekad je teško precizno odrediti, ali oni mogu biti povezani sa stresnim frakturama, nepravilnim zagrižajem, kao i škripanjem zubima (bruksizam) ili stezanjem vilice usled stresa. Na sreću, bol koji prati ovo stanje može se ublažiti korišćenjem efikasnih i neinvazivnih tehnika masaže. Ispod se nalazi opis tri terapeutske metode koje će vam pomoći da se izborite sa problemom, bez obzira na njegov uzrok.
Masaža gnječenjem podrazumeva korišćenje prstiju za pravljenje ujednačenih, kružnih pokreta u predelima zglobova i mišića koji su najviše pogođeni bolom i koji su često glavni uzrok tegoba povezanih sa Kostenovim sindromom. Kako bi se ova masaža pravilno izvela, istraživači sa Medicinskog univerziteta u Vroclavu preporučuju da prvo pronađete maseter (veliki žvakaći mišić) u donjoj vilici, direktno iza kutnjaka, odmah ispod jagodične kosti.
Započnite masažu tako što ćete dodirnuti ugao usana, a zatim pomerati prste ka uvetu dok ne osetite ravnu kost. Masirajte ovu oblast sa dva ili tri prsta, primenjujući blagi pritisak i praveći kružne pokrete — to će zagrejati mišiće i poboljšati rad limfnog sistema, koji je odgovoran za uklanjanje nakupljene tečnosti. Drugim rečima, stimulacija limfnih čvorova pomaže u uklanjanju ustajale limfe, dok masaža povećava protok krvi u pogođenim područjima. Nastavite sa postupkom dok ne osetite olakšanje. Masaža se može izvoditi na različitim delovima viličnih mišića, čime se pomaže procesu zarastanja. Takođe, korisna može biti i masaža vilice celim dlanom.
Neki ljudi osećaju olakšanje jednostavnim pritiskom na bolna mesta, ali takva masaža mora biti izvedena pravilno i na pravom mestu. Masaža trljanjem je efikasna za vilični mišić koji se nalazi odmah ispod masetera, duž linije vilice. Dodirnite vilicu i kažiprstom počnite da primenjujete nežan, konstantan pritisak na mišiće. Pošto receptori za bol svake osobe reaguju na stimulanse na individualan način, pronalaženje pravog mesta i jačine pritiska verovatno će zahtevati pristup sistemom pokušaja i grešaka.
Ako osećate olakšanje pri pritisku na predeo viličnog mišića, masaža istezanjem može doneti dodatnu korist jer efikasno „opušta“ glavne mišiće pogođene sindromom viličnog zgloba. Ova masaža se izvodi pomoću oba palca, pa ako niste dovoljno spretni da je sami izvedete na jednoj strani lica, zamolite nekoga za pomoć.
Tehnika: Postavite oba palca paralelno sa linijom vilice, odmah iznad viličnog mišića. Pritisnite mišić i polako povlačite nadole, postepeno ga udaljavajući od gornjeg dela vilice.
Alternativa: Vilični mišić se takođe može istezati tako što ćete postaviti dva prsta jedne ruke na vilicu, a dva prsta druge ruke na mišiće masetere (žvakaće mišiće). Pritiskajte prste jedne prema drugima dok im se vrhovi ne poravnaju između oba mišića. Zadržite ih u tom položaju nekoliko sekundi, a zatim opustite.
Bol u vilici može biti uzrokovan navikama koje doprinose i drugim stomatološkim problemima, zato ne zaboravite na svakodnevnu oralnu higijenu, čak i kada vam mišići vilice uzrokuju nelagodu. Ako noću škripite zubima i osećate osetljivost zuba, počnite da koristite četkicu sa mekim vlaknima (soft).
Ukoliko bol povezan sa sindromom viličnog zgloba ne prolazi, to može ukazivati na ozbiljniji problem. O upornoj nelagodnosti i osećaju ukočenosti najbolje je razgovarati sa stomatologom ili lekarom. Specijalista će odrediti odgovarajući tretman, a ako škripite zubima noću, može vam preporučiti nošenje posebnog splinta (noćnog čuvara) koji će rasteretiti vašu vilicu. Pravilno lečenje i primena opisanih tehnika masaže pomoći će vam da ublažite bol i povratite svoj prirodan osmeh.
Lečenje apscesa zavisi od njegove lokacije i uzroka nastanka. Najčešće metode lečenja su:
Incizija (zarezivanje) apscesa: Kako bi se omogućila drenaža gnoja, lečenje uzročnog zuba: Na primer, putem lečenja kanala korena (endodoncija), vađenje (ekstrakcija) zuba: Ako se zub ne može spasiti, antibiotici: U retkim slučajevima može biti indikovana i antibiotska terapija.
Ciste su patološke šupljine najčešće ispunjene tečnošću (ređe polutečnim sadržajem ili gasovima) koje se mogu formirati oko zubnih tkiva. Važno je napomenuti da nastanak ciste ne mora biti direktno povezan sa apscesom ili nakupljanjem gnoja.
Periapikalna cista: Njen nastanak je usko povezan sa opštim stanjem zuba (obično kao posledica hronične upale na vrhu korena).
Inflamatorna parodontalna cista: Razvija se u predelu vrata zuba i povezana je sa upalnim procesom u parodontalnom džepu ili sa procesom nicanja zuba (najčešće kod donjih umnjaka, tzv. „osmica“).
Zavisno od vrste ciste i uzroka njenog nastanka, neophodno je odgovarajuće lečenje – po mogućstvu u što ranijoj fazi. Ako se zub može spasiti, primenjuje se lečenje kanala korena. Ukoliko to nije moguće, vrši se ekstrakcija zuba uz istovremeno uklanjanje ciste (tzv. enukleacija).
U retkim slučajevima, infekcija koja uzrokuje apsces može se proširiti i dovesti do ozbiljnih opštih zdravstvenih problema. U takvim situacijama neophodna je hitna hospitalizacija.
© 2026 CP GABA GmbH. Sva prava zadržana.
