Može li pasta za zube popraviti osetljive zube?

Može li pasta za zube popraviti osetljive zube?

Članak su napisali i pregledali: Maria Liszewska

Za čitanje ovog članka je potrebno 3 minuta

Ako ukus toplog obroka ili gutljaj hladnog pića izaziva neprijatan zubobolju, možda imate problem koji se zove osetljivost zuba. Iako je ovo stanje prilično često i pogađa mnoge od nas, osetljivost zuba, poznata i kao preosetljivost, može značajno pogoršati udobnost pacijenata zbog bola koji se javlja tokom svakodnevnih aktivnosti, kao što su jelo, piće ili čak pranje zuba. Međutim, postoji dobra vest - preosetljivost zuba može se prevazići jednostavnim kućnim lekovima. Saznajte recept za uspeh i uživajte u svom osmehu bez neprijatnih senzacija!

Šta je osetljivost zuba?

 

Spoljni sloj koji pokriva krunu zuba - gleđ - je najtvrđe tkivo ljudskog tela koje štiti zube od spoljašnjih nadražaja. Vrlo tanko tkivo koje pokriva koren zuba naziva se zubni cement. Ispod gleđi i cementa nalazi se visoko inervirano i krvno snabdeveno tkivo - dentin, koje je osetljivo na nadražaje koji se prenose na naše zube. Sastoji se od mikroskopskih tubula koji prenose nadražaje do živog tkiva unutar svakog vitalnog zuba - zubne pulpe. Kada se gleđ ili cement izgube, dentin postaje izložen i zub postaje osetljiv na razne spoljašnje nadražaje. Osetljivost na termalne nadražaje (hladno i toplo) je najčešća, iako se preosetljivost može javiti i kao odgovor na hemijske (npr. kisela hrana), mehaničke (npr. pranje zuba ili stomatološki zahvati), strujanje vazduha, pa čak i dodir.

Koji su simptomi osetljivih zuba?

 

Simptomi osetljivih, ili preosetljivih zuba mogu biti različiti. Preosetljivi zubi reaguju oštrim, akutnim, kratkotrajnim bolom na razne nadražaje - temperaturu, sušenje zuba strujom vazduha, pa čak i dodirivanje zuba vatom. U trenutku kada nadražaj prestane, bol se gotovo odmah povlači. Simptomi preosetljivosti zuba značajno variraju čak i kod jednog pacijenta, što je uzrokovano razlikama u anatomskoj strukturi različitih grupa zuba. Jedan zub može biti osetljiv samo na hladno, dok drugi može biti osetljiv i na toplo i na hladno.

 

Sama preosetljivost zuba je subjektivni osećaj i nema karakterističnu kliničku sliku. Međutim, preosetljivost može pratiti neke stomatološke probleme, koje treba konsultovati sa stomatologom kako bi se fokusirali na lečenje uzroka problema.

Koji faktori mogu izazvati osetljivost zuba?

 

Dentin može biti izložen povlačenjem desni (izlaganje vrata i korena zuba) ili gubitkom gleđi. Oba problema mogu biti uzrokovana nepravilnom tehnikom pranja zuba kombinovanom sa prekomernom silom. Najštetniji pokreti prilikom pranja zuba su horizontalni i kružni (koji takođe sadrže horizontalnu komponentu). Desni su traumatizovane, i kao rezultat toga dolazi do povlačenja desni, kao i abrazije gleđi i formiranja abrazivnih lezija. Prekomerno trošenje gleđi i cementa može biti uzrokovano i korišćenjem četkice za zube sa previše tvrdim vlaknima, prejakim pritiskanjem četkice uz površinu zuba, kao i dugotrajnom upotrebom pasta za zube za izbeljivanje sa visokim indeksom abrazivnosti. Neprijatne senzacije koje prate izlaganje dentina počinju, i zubi postaju osetljivi na spoljašnje nadražaje.

Može li pasta za zube popraviti osetljive zube?

 

Lečenje preosetljivosti zuba je hijerarhijsko. Terapija treba uvek da počne uvođenjem paste za zube za osetljive zube za svakodnevnu upotrebu. Kod blagih simptoma, svakodnevna upotreba pasta za zube kao što je elmex® Sensitive može eliminisati preosetljivost nakon otprilike 2 nedelje. Ako kućna terapija nije dovoljna, preporučuje se konsultacija sa stomatologom i primena dodatnih metoda za borbu protiv preosetljivosti.

 

Pored svakodnevne upotrebe paste za zube za osetljive zube, vredi otići kod stomatologa kako bi se utvrdio uzrok gubitka gleđi ili cementa i rezultirajuće preosetljivosti. Takođe je važno sprečiti dalju progresiju abrazije zuba i gubitka tkiva. U tu svrhu se preporučuje:

  • koristiti četkicu za zube sa mekim vlaknima, npr. elmex® Ultra Soft,
  • ispraviti tehniku pranja zuba pod nadzorom stomatološkog higijeničara kako bi se smanjio rizik od daljeg trošenja gleđi i povlačenja desni,
  • izbegavati konzumaciju kisele hrane i pića,
  • prati zube najmanje 30 minuta nakon obroka.

Koja pasta za zube je najbolja za osetljive zube?

 

 

Vredi birati paste za zube koje, pored ublažavanja neprijatnih simptoma, takođe deluju na uzrok preosetljivosti zuba. Na tržištu možete pronaći mnogo takvih proizvoda - međutim, prilikom izbora treba obratiti pažnju da pasta za zube sadrži u svojim sastojcima fluoridne spojeve, kalcijumove spojeve ili arginin.

 

Fluoridni spojevi, pored antikariesnog efekta, takođe imaju efekat smanjenja preosetljivosti dentina. Mehanizam njihovog delovanja sastoji se u taloženju kristala u dentinskim tubulima, zahvaljujući čemu se njihov lumen smanjuje ili čak zatvara, i zub postaje manje osetljiv na spoljašnje nadražaje.

 

Arginin (u koncentraciji od 8%) zajedno sa kalcijum-karbonatom imitira prirodni proces zatvaranja dentinskih tubula, zahvaljujući čemu se protok tečnosti u tubulima otežava i zub postaje manje osetljiv na spoljašnje nadražaje. Ovo je posledica nakupljanja kalcijum-fosfatnih naslaga u dentinskim tubulima.

 

Izbor paste za zube za preosetljivost zuba može biti težak, pa je vredno konsultovati se sa stomatologom koji će vam pomoći da izaberete najbolji proizvod za vaše specifične potrebe.

Reference:
  1. American Dental Association, For the dental patient… Sensitive teeth. Causes and treatment, The Journal of The American Dental Association, 2003
  2. Zbigniew Jańczuk, Urszula Kaczmarek, Mariusz Lipski, Stomatologia zachowawcza z endodoncją. Zarys kliniczny, Wydawnictwo Lekarskie PZWL, 2018
  3. Iwona M. Tomaszewska, Nadwrażliwość zębów, mp.pl, 2017 (https://www.mp.pl/pacjent/stomatologia/choroby-i-leczenie-zebow/107700,nadwrazliwosc-zebow)

Članci